О МАЈKАМА И САМОРАДУ ИЗ ПРАKСЕ

На основу дугогодишњег искуства, у раду са савременом породицом, уочила сам да су савремене мајке највећа кочница у развоју саморада. Мајка на вербалном нивоу, заговара да сви треба да раде у породици. Стално се жали како је преморена, како је жртва, како су сви незахвални, како не цене њен труд и много тога. Она је често пример да деци објаснимо шта је то вербална демократија, Сви ти говоре, како треба да будеш вредан и поштен, а нису ти створили човечне услове, за реализацију себе. При том кад ти пође за руком да будеш и вредан и поштен биваш или исмејан, омаловажаван или кажњаван. Зато сви брзо одустају и од вредног рада и од поштења. Тако и мајка, када осети напредак свих, зауставља све муњевитом брзином. Више...

МАЈКА НАДА И СИН НИКОЛА

Сукоби између мајке и сина трају данима. Иако је пао на поправни, млади средњошколац глувари ноћу и долази кући у зору. Спава готово до мајчиног повратка са посла. Не ради ништа. Захтева приватне часове, а сам књигу не дотиче. Око пет сати проводи на компјутеру и телефону. Прегласном музиком мучи мајку и тешко болесну баку (рекох вам да све породице личе једна на другу, нисте ми веровали). Уморан, неиспаван син је спреман, да на сваку мајчину реч, реагује дрско. Замахнуо би он, али је још млад, још му време није, тако размишља. Више...

Да је било више новца, не бих знао шта сам одгајио

Причу почињем од краја. Три ноћи узастопно ћерка шамара оца, јер се усудио, да први пут, за њених деветнаест година, каже: „Не, не дам!“. Похлепна ћерка је тражила више новца, него што је до скоро добијала. Четврте вечери ћерка театрално изјави: „Има спонзора свуда око нас!“. Млада је, лепа, школована, све видела на филму, о свему су јој потанко причале другарице из угледних кућа, а са таквима се само и дружила. И она је као и оне вредно учила, бавила се спортом, свирала, плесала, била „лепо“ васпитана, увек „скоцкана“по последњој моди, при том послушна, мамина и татина, девојчица. Више...

Не одустају сви

Има нешто, што вам нисам открио у разговору, јер ме је било срамота. Реч је о викендима, када сам се опијао, мислећи да је то начин да заборавим личне, породичне и проблеме на послу. Моји другови и ја смо рано навучени на алкохол. Веровали смо да је опијање прави вид уживања. Стид ме је кад се сетим да сам до недавно седао са полупијаним и пијаним момцима и девојкама у ауто. Дивљали смо путевима, немајући свест да угрожавамо и своје и туђе животе. Више...