ВОДА

Жито је моба косила
Девојка воду носила
Драгом да пије, лице да мије,
душу да окрепи.

У воду вила
бисер је скрила
драгом да поклони.
Ево ти, драги, водице
да наросиш окице,
росу да пијеш,
лице да мијеш,
душу да окрепиш.

Извор је вода
из срца мога,
за те ћу певати.


Девојко, златна јабуко,
за’ити воде дубоко,
росу да пијем,
лице да мијем,
душу да окрепим.
Љубав си скрила ко горска вила,
за ме ћеш певати. Више...

ОЈ, БУДИ СВОЈ

Ој, буди свој! Та створен јеси читав,
у грудима носиш, брате, срце цијело;
Не клони душом, и да нијеси млитав,
Пут ведра неба дижи своје чело!
Па дошли данци невоље и муке,
Па теко с чела крвав теби зној,
Ти скупи памет, упри здраве руке,
И буди свој!

Ој, буди свој! Знај, твоја глава млада
Неболике ти златне санке буди,
Kо сиви соко узвини се нада,
Ал свијет је свијет, и људи тек су људи
Да, збиља гони с узглавља те мека,
У себични те зовућ свијета бој;
Ма што те, брате, у животу чека:
Ти буди свој! Више...

За баке и деке

Припадам генерацијама рођеним у прошлом веку, генерацијама, које се припремају за „повратак“ или одлазак без повратка, како вам воља. Сведоци смо тог времена, али и времена садашњег. Имамо децу, коју смо васпитавали слично, као нас наши родитељи, традиционално. Неговали смо код наше деце, углавном непролазне вредности: доброту, љубав према раду, реду, честитост, поштење, учили смо их да им је „боље да изгубе главу, него своју да огреше душу“… Васпитавали смо их личним примером, уметничком литературом, образовањем. Више...