Bez zahvalnosti Ljubavi ne biva

                                                         Prvi signal da je preobražaj počeo predstavlja potreba za činom ZAHVALNOSTI

Hvala svim ženama kroz istoriju što su očuvale ognjište i u njemu vatru života, što su rame uz rame sa muškarcem radile u korist zajedničkog cilja. Hvala im što su svoje živote nesebično podređivale svojim porodicama, verujući da je to njihov sveti zadatak. Hvala im za svaki život koji su podarile planeti, u ime održanja života, hvala im što su bez straha davale svoje živote zarad života novorođenih. Više...

Za časopis Blagodarje: VELIKANI OBRAZOVANJA I VASPITANJA – PETAR SAVIĆ – TVORAC NOVE ŠKOLE

Glas predaka

prof. Milica Novković

PETAR SAVIĆ – TVORAC NOVE ŠKOLE

Sunce srpske pedagogije bio je i ostao nepriznati, našem narodu malo poznat Petar Savić (rođen u Požegi 28. maja 1910.). Ceo svoj život posvetio je stvaralaštvu tražeći načine da deci njegovog doba, deci budućnosti smanji patnju i pronađe takve pedagoške principe koji će im doneti radost i od života i od učenja. Tražio je drugačije, čovečnije puteve od onih koji su bili utabani u tradicionalnoj školi, puteve koji će podsticati dobrotu i radost u detetu i pomoći u samospoznaji svega što je dete donelo na svet (talente, potrebe, inteligenciju). Vrlo rano je sagledao da radosti nema kada ima „štapa“ kao oblika negativnog uslovljavanja u vaspitanju i učenju. Bio je on preteča dela moderne pedagogije, koja je mnogo godina docnije sagledala „štap“, kaznu kao prepreku uzrastanja deteta u porodici i školi. Iako vreme u kojem je radio i živeo nije poznavalo pozitivno uslovljavanje, kao vaspitni model, Savić je otkrio kao pravi pronalazač takvu tehnologiju u radu sa decom i nastavnicima da je pomoću svoga Indeksa vežbi i ispitnih pitanja spontano isključivao bilo koji oblik autoritarnog vaspitanja. Ta čudesna knjižica koja je bila put u samoobrazovanje dece, koja je pokretala još neviđenu unutrašnju motivaciju za učenjem i kod učenika i kod nastavnika i do dana današnjeg je ostala neprevaziđena u svetu, tvrdim kao praktičar. Ta čarobna knjižica je rušila razredno časovni sistem, rušila je nastavu eks katedra, nastavu imitatorsku i ponavljačku, rušila je omeđenu školsku godinu dopuštajući svakom detetu da napreduje tempom koji je zavisio od njegove intelgencije, talenata, sposobnosti, budeći neprestano žar želje i volje za učenjem, za napredovanjem i bezgraničnim razvojem svesnosti. Više...

Za časopis Blagodarje: Uzrastati do dobrog đaka bez “petaka”

Dragi roditelji,

U prošlom broju Blagodarja odgovorila sam vam na pitanje: “Šta umesto pet autoritarnih vaspitnih modela? “Vi razumete i prihvatate istinu da potkupljivanjem dobijate pohlepno dete, da oduzimanjem nagrade stvarate nasilno dete, da prezaštićivanjem od rada i reda dobijate lenjo, nevaspitano i nesvesno dete, neprestanim verbalnim savetima dete odlazi u tvrdoglavost, a potom u bezvoljnost, a ako je jako rano stavljeno pred ekran dete postaje lažno mudro bežeći od knjige, od škole. Knjiga je napor za um, dok ekran daje gotove proizvode koje samo treba „progutati“, uglavnom očima. Više...

Kada i koje smo greške načinili u vaspitanju naše male dece, zbog kojih se ceo život borimo sa posledicama tih početnih grešaka?

Nema roditelja, koji kada beba uđe u njihov život, ne kaže ili ne pomisli: “Samo da naše čedo bude zdravo, da bude dobar čovek prepun ljubavi, da bude vredan, pošten i da bude dobar đak“.

Lepe želje, ali vrlo brzo roditelji shvate da im se želje ne ostvaruju, da njihov bebac raste u dete koje im postaje loš gospodar, da je neposlušan, razmažen, agresivan, da ne voli da radi, da je neprestano pred ekranom, da se često razboljeva, da ne voli vrtić, da ne poštuje odrasle, a najveće razočarenje dolazi kada u prvom razredu dete kaže: “I vi i škola me smarate, sve mi je dosadno, ostavite me na miru“. Više...

Postoje li idealni roditelji ili idealni vaspitni modeli?

Koje su najčešće greške koje roditelji čine pri vaspitavanju dece?

Greške koje roditelji čine u vaspitanju su bile oduvek iste. Upotreba autoritarnih, spljašnjih vaspitnih modela (kazna, nagrada, prezaštićivanje, verbalizam i zloupotreba imitatorskog oblika učenja). Ipak u tradicionalnoj porodici je bilo mnogo lakše odgajiti dobrog čoveka, jer su postojala jasna pravila koja su se morala poštovati milom, kao lepom rečju i silom, „štapom“. Deca su slušala iz straha što sigurno nije ljubav o kojoj sanja svaki čovek, ali je ljubavi bilo više nego danas. Više...