Постоје ли идеални родитељи или идеални васпитни модели?

Kоје су најчешће грешке које родитељи чине при васпитавању деце?

Грешке које родитељи чине у васпитању су биле одувек исте. Употреба ауторитарних, спљашњих васпитних модела (казнa, награда, презаштићивање, вербализам и злоупотреба имитаторског облика учења). Ипак у традиционалној породици је било много лакше одгајити доброг човека, јер су постојала јасна правила која су се морала поштовати милом, као лепом речју и силом, „штапом“. Деца су слушала из страха што сигурно није љубав о којој сања сваки човек, али је љубави било више него данас.

Данас је мисија одгајања доброг човека, упркос томе што се човек рађа добар, готово немогућа. Зашто? Зато што је законом забрањени штап заменила „шаргарепа“, позитивно условљавање. Ако урадиш добићеш. Деца слушају из интереса, али и храбро намећу своје жеље говорећи: “Ако мислиш да ти то урадим онда ја од тебе тражим баш то што ја желим”. Модел „шаргарепе“ је направио праву пошаст у човечанству јер је створио похлепно, насилно, лењо и несвесно биће. Деца брзо расту и зато је човечанство преплављено похлепним, насилним људима. Из проблема се може изаћи ако укинемо “плишано васпитање“ законом, као што смо укинули и класичну казну. Отклонити узроке проблема значи отапање последица без велике муке.

Kоје су предности, а које мане тога што деца одрастају уз мобилне телефоне и таблете?

Нове генерације стасавају са чудима електронике, па је нормално да им и телефон и сви екрани на неки начин припадају. Сви знамо да те дивне направе нуде и добре и лоше садржаје. Само је битно да ојачамо дете у Добру првих шест година, како би било спремно за избор само садржаја који га воде у свесност,  доброту и Љубав. Треба се поштовати само неколико правила. Прве две године, када је дете у најјачем „ветру“, када треба да се развије, не сме да има приступ екрану ни мало. Kада прохода и проговори тада му родитељи могу дозирати одређене проверене садржаје. Даљински и миш за рачунар не смеју бити у рукама детета, нити дете сме слободно и самостално радити са тач телефоном до пред полазак у школу. Под претпоставком да у васпитању нисмо употребљавали ни казну ни награду, ни презаштићивање детета од рада, реда, учења и књиге може се очекивати да ће дете пред полазак у школу бити свесно своје доброте и да ће на екрану бирати само садржаје који су на добро његово и добро свих. Свака друга прича како детету треба одузимати ове електронске направе када смо га већ увукли у виртуелни свет и начинили га зависним, свака забрана само води у сукоб, у прави рат између детета и родитеља.

Kако друштво у школи може да утиче на понашање детета?

Друштво и школа су плишане институције и човек изворне свести може очекивати само лоше утицаје. Kао што дете изворне свести, свесно, добро, вредно, неће бити жртва виртуелне стварности, такво дете неће бити ни лака жртва деце “плишане” свести или жртва плишаног образовања. Васпитавајте дете без дресуре, без штапа и шаргарепе и ваше дете ће наћи себи сличног друга, наћи ће море праве изворне литературе на интернету и неће имати ометаче на путу узрастања. Такво дете неће бити потребе контролисати јер га ни у детињству нисте контролисали ни штапом, ни шаргарепом.

У какве људе израстају деца која су доживела насиље у породици, и да ли насиље произилази из насиља?

Наравно да насиље рађа насиље, али морамо знати да највећи број родитеља данас, прво изврши плишано насиље над децом, а онда деца врше реално насиље над родитељима. Постоје и рецидиви традиционалног васпитања и физичко насиље је веома присутно у таквим породицама. Наравно да ће трауме деце бити огромне, са сумњом да се та деца могу трајно  излечити.

Kако коментаришете то што се млади људи све мање опредељују да рађају, чувају, одгајају децу, и када се на то одлуче имају једно или двоје деце?

Будимо срећни док још има младих који се опредељују за брак, за породицу и за рађање деце. Плишани модели убијају нагон за потомством јер се сексуална енергија злоботребљава користећи се искључиво у функцији пражњења напетости и задовољства. Отуђење између мушкарца и жене је огромно јер су и међу половима замењени васпитни модели. „Штап“ је данас намењен мушкарцу, мушкарац је у огромном страху јер губи своју изворну природу и све више поприма особине женске енергије. Жени је намењено позитивно условаљавање којим се подстиче да уђе у мушку енергију и освоји његов простор. Данас су то два отуђена бића, која не могу да уђу у Љубав јер за Љубав је потребно да обоје схвате да у себи имају и мушку и женску енергију и да треба да постану цело.То ће постати ако се и над њима укину казна и награда. Мушкарац и жена морају добити ову битку Битку Љубави иначе ће се људски род трансформисати у “машине”.

Постоје ли идеални родитељи или идеални васпитни модели?

Наравно да постоје потенцијално идеални родитељи и то су они родитељи који почну да примењују Изворно васпитање са својом децом. Чувајући извор својој деци и они сами се враћају извору на којем су Истина, Доброта, Љубав, једном речју на Извору постајемо Иконе Бога живога, јер смо то и рођењем. Што се тиче другог дела питања, треба разумети да нам не требају спољашњи васпитни модели јер човек долази васпитан, доноси потребе, интелигенцију, емоционалну хармонију, таленте.., само је потребан живот без условљавања казном и наградом, потребна су јасна правила и јасне границе. Дете има природни нагон глади и треба да једе када је гладно. Зашто бисте га хранили када није гладно, а да би појело и када није гладно родитељ мора да контролише његов нагон глади или „штапом“ или „шаргерепом“. Kада му једном дамо тач телефон у руке да би јео започело је убрзано одвајање детета од извора, а знамо шта тада добијамо. Уместо Добра, одгајамо зло као искривљено добро и безброј васпитних проблема.

Да ли радите на неком новом делу које ће додатно помоћи родитељима у одгајању деце?

„Породични букавар“ и „Бит(ка) Љубави“ су две књиге потпуно довољне свакој породици да одгаји човека по мери света, којем ће бити потребни само људи Доброте и Љубави. Но, да би то време сутра дочекали спремни за такве генерације пишем књигу „Изворна школа“, јер ово образовање које данас имамо неће задовољити потребе човека Љубави. Наравно да размишљам да ће бити потребан велики број изворних педагога, који ће помагати породицама да се трансформишу из плишане у изворну. За изворне педагоге пишем, састављам Изворни практикум, који је сачињен из мојих бројних искустава у раду са породицама у последњих 40 година. Започела сам и писање прича за децу изворне свести. Но, године се слежу, време лети, посла доста, али мислим да није моје да о томе мислим. Моје је да вредно радим а Господ ће одредити када ме ваља зауставити. Отићићу пред Њега мирна јер знам да сам учинила баш онолико колико сам могла и онако како Он заповеда.

Милица Новковић, професор југословенске и светске књижевности, аутор “Породичног буквара” и “Бит(ка) Љубави”.

Свој радни век провела је у школама Београда, а сада има и своју Агенцију за едукацију и издаваштво “Породични буквар” www.porodicnibukvar.org

За сајт студената друге године новинарства Филозофског факултета у Нишу

Интервју урадила: Драгана Јовановић, студент новинарства

5.4.2019. Ниш

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *