Када и које смо грешке начинили у васпитању наше мале деце, због којих се цео живот боримо са последицама тих почетних грешака?

 

Нема родитеља, који када беба уђе у њихов живот, не каже или не помисли: “Само да наше чедо буде здраво, да буде добар човек препун љубави, да буде вредан, поштен и да буде добар ђак“.

 

Лепе жеље, али врло брзо родитељи схвате да им се жеље не остварују, да њихов бебац расте у дете које им постаје лош господар, да је непослушан, размажен, агресиван, да не воли да ради, да је непрестано пред екраном, да се често разбољева, да не воли вртић, да не поштује одрасле, а највеће разочарење долази када у првом разреду дете каже: “И ви и школа ме смарате, све ми је досадно, оставите ме на миру“.

Прве грешке правимо у незнању, у прве две године живота нашег бебирона. Због само неколико грешака, које чине млади родитељи, данас су деца и родитељи све даље једни од других, све даљи од Извора на којем су Љубав, Доброта, Истина.

Сваки човек се рађа са својим Извором, са својим „пакетићем“. Ту су клице његових потреба, нагона биолошких и духовних, ту је потенцијал његове емоционалне, физичке, менталне, социјалне, духовне интелигенције, ту су сви његови таленти, ту су клице Доброте, ту су пет изворних, здравих, преко потребних емоција (љутња, радост, брига, туга и страх), једном речју ту је све. Донела је беба у свом пакетићу веома важан нагон изворне борбености, којим ће се жестоко бранити од вас када направите грешку. Поштујте њен изворни нагон глади, јер када је гладна беба ће се огласити. Ако је храните на силу или јој ускраћујете храну она ће се бранити плачем који ће бити препун беса. Тај бес је само опомена да нешто не радите како треба. Зато немојте бебину борбеност олако проглашавати „безобразлуком“, који ви морате дресуром, штапом или шаргарепом брзо дотерати у ред.

У том пребогатом пакетићу је оно најлепше због чега је дете и дошло у овај свет, ту је клица Љубави, која ће се полако развијати, разлиставати и створити богату трпезу (АГАПЕ) на којој ће бити десетине облика љубави. Љубав према реалном свету у којем се развија љубав према мами, тати, према свим члановима уже и шире породице, љубав према реду, раду, учењу, према вртићу, школи, својим другарима, према људима добрих намера, према творевинама људског духа, које су на добро човека и природе, љубав према домовини, према природи, према животу и наравно љубав према универзалној Истини и Богу. Шта више пожелети? Осмехујете се и питате се како то постићи. Није тешко, ако поштујете Истину да је беба дошла са огромним потенцијалом, а да ли ће се тај потенцијал развити или остати неразвијен зависи на првом месту од вас, драги родитељи.

Не смете наградом, казном, презаштићивањем и злоупотребом екрана контролисати ове дарове. Ваше је да стварате услове без ауторитарности, да нудите праве садржаје, које покрећу дете на здраву акцију, да му не гасите жеље за акцијама и знањем, непрестаним поткупљивање, да му не гушите Задовољство, као истинску Радост. Све што уради, биће добро, свака грешка биће на Радост, јер на грешкама дете учи. Сада већ помишљате, како ће то створити услове за анархију и непослушност. Не бојте се. Допустите малом истраживачу оно што не угрожава његов живот, његово здравље, вас и околину. Дете не познаје свет у који је дошао и не зна шта је то опасно и зато ће вас јако волети када спозна да му постављате здраве границе. Контрола штапом и шаргарепом? Не! Здраве границе? Да! „Плакаће“, мислите. Па нека плаче. Игра се и баца храну. Констатујете да није гладно. Смирено га удаљите од стола. Он плаче, ви без журбе чекате да плач прође. Дете задовољно јер је научило лекцију да храну треба волети и ценити, ви мирни јер нисте употребили ни штап ни шаргарепу да би сте га научили и овој лекцији.

Нећете грешити ако знате која су бебина прва очекивања

Да вам се то не би догодило морате знати да до поласка ушколу дете пролази кроз три различита периода, који трају по две године. Први пероид ћемо назвати, период ветра . Дете је тада у акцији, која никада неће бити јача него у овом периоду. Период топлоте у којем ваше дете има јасну свест да изабрану акцију жели и зашто је жели. Период врелине у којем дете осећа силно Задовољство, које прати сваку жељену акцију. Дете не хаје ако и греши јер зна да на грешкама учи. Ако сте заборавили и на штап и на шаргарепу и на презаштићивање и контролисали виртуелне садржаје ваше дете је спремно да у 7. и 8. години, у четвртом периоду, периоду свесности, с радошћу прихвати полазак у школу. Поласком у школу дете ће показати ваше васпитне успехе или неуспехе. Да би овај период до школе био плодотворан морате вашем детету стварати услове без казне и без награде и нудити му садржаје који су у складу са његовим потребама и способностима. Сваки млади родитељ зна колико је савремена наука истражила људски мозак, нарочито мозак детета и сви знају да су деца најспремнија за учење у ових првих шест година. То не значи да га од малих ногу гурате у разно разне школице. Не, то значи да му омогућите развој свега оног што је у „пакетићу“. Ви, родитељи, ви сте најбољи учитељи и зато не гурајте ваше чедо тако рано ни у јаслице, ни у вртић. Нека дете буде уз вас прве две, три године, ако је то икако могуће.

Дозволите му да вам покаже снагу ветра у себи

Вратимо се оном првом развојном периоду, периоду ветра, акције. Највеће грешке направимо у прве две године, прецизније у првој години. Дете је дошло са изворном потребом да прво упозна реални свет. То је веелика учионица за њега и зато његов снажни ветар не смете заустављати погрешним васпитањем. Када задовољи ту прву потребу, која траје цео живот, али је тада најјача, можете му на крају друге године понудити виртуелни свет. Нажалост, ви сте генерација родитеља, која доласком бебе из породилишта, а нарочито са почетком преласка на чврсту храну, беби дате у руке паметни телефон. Никако!! Не играјте се! Зашто? Паметни телефони поништавају вас као васпитача, јер ти виртуелни „паметњаковићи“ почињу да освајају и ум и срце ваше бебе. Они имају снагу највишег облика позитивног условљавања. “Све је у тој чаробној кутији, чему служе ови одрасли око мене“, мислиће бебац. И што је још опасније екран зауставља ветар, здраву акцију вашег детета. Ако у прве две године зауставите развој ветра, дете неће бити спремно за следећи развојни период.

До појаве тач телефона родитељи су имали бар привид ауторитета, јер је беба зависила од облика позитивног условљавања, које су они нудили. Знали су да не смеју да употребе штап ако беба неће да једе, ако неће да спава, мирује, седи у оградици…, па су зато користили сва средства плишаног васпитања. Посебно им је била мила “шаргарепа”, јер су бебе најбоље реаговале на њу: “Ако поједеш спанаћ, добићеш цратаћ, играчку“, рекао би родитељ и дете је јело. Врло рано су родитељи осетили лоше последице плишаног васпитања, али су се тешили да ће временом све исправити.

Данас се много тога променило, па и васпитна улога родитеља

Данас вам препоручују да отклоните своју шатгарепу. Штап и не помињу јер је законом забрањен. Зашто су сада тобоже и против шаргарепе? Било је довољно тридесет година употребе шаргарепе да се „чипују„ родитељи и да већ доласком бебе у кућу знају шта им ваља чинити. Некако баш у то време појављују се „паметни“ телефони, који ће постати најмоћнији васпитачи јер имају огромну снагу позитивног условљавања, моћ да контролишу све оно што се не сме контролисати. Запамтите, где је контрола, ту нема љубави. Беба одбија храну, даш јој телефон и она једе. Једе, гута, не жваће и зато јој блендирате храну. Уживате што све тече глатко. Дивно, али платићете ускоро на ћуприји. Када беба изгуби свој здрав нагон глади онда ћете видети шта су муке. Притом беба постаје условљена телефоном и за безброј других акција. Дете постаје зависно и губи свој здрав нагон глади, здрав нагон за покретом, за саморадом…. Полако, али сигурно „васпитање“ деце, контрола свих њихових потреба прелази у руке тач телефона, у руке виртуелне васпитачице, а мало доцније друштво преузима контролу над свим потребама вашег детета. Једина жељена акција која детету доноси задовољство постаје довијање како да се домогне тач телефона.

Где сте ви у целој причи?

Морате то освестити, ако желите да ваша деца остану ваша, ако желите да им развијете целокупан потенцијал, који је беба донела у свом „пакетићу“. Будите паметни, а ви и ваше дете сте паметнији од свих „паметних“ телефона. Не дајте прве две године беби тач телефон, бебу не стављајте пред било који екран, не поткупљујте је свим оним глупостима од шарених лажи, киндер јајетом, играчкицама, авиончићима. Све то можете беби приуштити али не везујући за рад, а и храњење је рад. Укините оне смешне облике успављивања. Дете је дошло на овај свет са потребом да једе када је гладно, да спава када му се спава, да упознаје преко вас и вашег понашања у какав је то свет дошло. Зато избаците казну и награду у односу са бебом, у вашим односима и беба следи своје биће, свој „пакетић“ у којем је све уписано.

Да је истина ово што вам говорим, посматрајте вашу бебу у првим данима када стигне у свој дом. Непогрешиво се буди када је позове глад, непогрешиво зна како да ухвати дојку, флашицу, цуцлу, онда утоне у сан и све иде идеално док јој не понудите чврсту храну.Тада ступа на сцену ваше погрешно уверење да беба треба да једе када ви кажете, онолико колико ви замислите и баш оно шта јој ви понудите. Када се беба побуни, када одбије ваше заповести ви извлачите ту чувену “шаргарепу”, данас све чешће у лику „паметног“ телефона и ту почиње контрола изворне потребе за храном, за пићем, за сном, за покретом, учењем. Ваша беба неће знати ни шта једе, ни колико јој треба, она чека телефон, чека свог контролора. Када отмете беби телефон почиње вриска и одбијање сваке ваше заповести.

Боље спречити него лечити        

Најстрашнија последица је што екраном заустављате снагу ветра у детету. Дете постаје приковано за екран. Јавља се застој у развоју мишићног система, неће да хода, тражи да га носите, возите, љуљате, успављујете сатима, дуго не проговара, једе само блендирано, неће да сакупља играчке, не гледа вас у очи, његове очи су само везане за екран, за ту чудесну „паметну васпитачицу“, која му постаје закон. Мајстори су смислили разне успорене бејби програме. Сигурно неко зна да је и то начин да дете смањи своју изворну потребу за ветром. Последица прераног уласка детета у виртуелни свет биће трансформација реалног, изворног, здравог страха у болестан виртуелни страх. Не чудите се кошмарима вашег детета после првог сна, не чудите се што сатима не можете да га успавате, што ће лако прескочити оградицу или дотабанати до вашег кревета. После тога тешко ћете га вратити у креветац. А супруг? Где је он? На каучу док се мали цар шири на месту предвиђеном за оца. Све даље можете сами предвидети.

Да ли треба да вам описујем шта даље следи. С муком ће малени ићи у вртић, у паркић, у игру, гураћете га у разно разне школице, трчати са рођендана на рођендан у жељи да му пробудите жељу и вољу за реалним светом, за учењем, за децом, дружењем, за физичким активностима. А све то врло брзо дође на ред. Дете улази у период топлоте и врелине у којем све што ради мора да жели и да осећа неописиво задовољство. Постаје свесно својих потреба, својих здравих жеља и тог огромног задовољства због свега што је научило и освестило. Ако истрајавате на “шаргарепи”, штапу, презаштићивању и раном давању детету тач телефона, суочићете се са лењошћу детета, непослушношћу, хистеријама, истрајавањем да му купите све што види на тач телефону. Упркос свим вашим попуштањима убрзо ћете чути ону познату реченицу: “Тако ми је досадно“.

Пред полазак у школу ћете се уплашити јер ви знате да школа почива на књизи, на читању, на разумевању текста и онога што учитељица говори. Тада журите да га неко научи да чита, да пише не би ли био најбољи међу осталима. Опет ради “шаргарепа”, нажалост. А онда стиже свечани тренутак поласка детета у школу. Дете порасло, али није зрело за школу, јер сте у незнању направили низ грешака. Научи дете да чита, пише, рачуна и лако закључи да је школа смарање, и сваког трена је спремно да вам каже: “Ја ти у ту твоју смарачку школу нећу“.

Сећате ли се почетка мога текста? Добили сте бебу, нежну, дивну, мирољубиву, жељну радосног рада, радости од знања, учења, школе па и тач телефона. Ни је проблем телефон. Проблем је што сте га понудили кад му време није. И ви и ја знамо да ова мала деца живе у доба најразвијеније технологије и да им та технологија и припада. Сваки млади родитељ мора да зна зашто баш после навршене друге полако дете уводите у виртуелни свет. Посебно се озбиљно морате припремати за бирање виртуелних садржаја којима ћете хранити дечији ум. Телефон и даљински морају бити под вашом контролом бар до поласка у школу. Виртуелно не нудите у прве две године, док ваше дете не научи добро свој језик, док не прохода, док не савлада вештину да се само храни, само облачи, обува, док не почне свим чулима да упија  вашу причу, сликовницу коју му читате. Онда полако, дозирано, изабраним програмима прилазите детету, посматрате, ослушкујете његове емоције, његов ум, његово понашање. Ето вама доброг детета и сутра доброг ђака, а знам да је то ваша највећа жеља.

Семинар о Изворном васпитању одржаће проф. Милица Новковић, у Центру за Изворну породицу и младе, Пожешка 41, Баново брдо

25. мај од 17:00 до 19:30 сати

Цена породичне улазнице је 2.500 дин.

Пријаве путем тел: +381 64 6705356 или имејла: porodicnibukvar@gmail.com 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *