За часопис Благодарје: Узрастати до доброг ђака без “петака”

Драги родитељи,

У прошлом броју Благодарја одговорила сам вам на питање: “Шта уместо пет ауторитарних васпитних модела? “Ви разумете и прихватате истину да поткупљивањем добијате похлепно дете, да одузимањем награде стварате насилно дете, да презаштићивањем од рада и реда добијате лењо, неваспитано и несвесно дете, непрестаним вербалним саветима дете одлази у тврдоглавост, а потом у безвољност, а ако је јако рано стављено пред екран дете постаје лажно мудро бежећи од књиге, од школе. Књига је напор за ум, док екран даје готове производе које само треба „прогутати“, углавном очима.

Када одлучите да одбаците и казну и награду, када одлучите да „баците петака“ одмах следи питање: „Шта уместо пет“? Одговор сте добили. Стварајте нова правила, нове односе, нове
ситуације без пет ауторитарних васпитних модела. Полако, али сигурно дете се враћа
извору на којем је радост од рада, реда, на којем су Љубав, Доброта и Истина. Истина је да смо дошли у овај живот, као у једну велику учионицу, а школа је само једна од бројних учионица живота. Свако дете којем нису погашене изворне потребе волеће учење и школу, као што воли родитеље и свој дом. Нажалост, „плишани“ су погасили жар у деци, а без жара у срцу нема ни жеље, ни воље за учењем. Данашњег ђака плишане свести најтеже је вратити љубави према школи, учењу, књизи. Зато ћу вам, како сам обећала, дати практичан пример како бисте могли пробудити унутрашњу мотивацију за учењем код своје деце.

Цео процес уласка у Изворно васпитање у циљу стварања доброг ђака дала сам у првом промотивном броју Благодарја, под називом „Моје дете не воли школу“. Све иде релативно лако са првацима, другацима и то сте и видели у прошлом броју Благодарја. Сазнали сте да се добар ђак ствара од доласка бебе из породилишта па до поласка у први разред. Да сте само знали да у прве две године не дозволите своме детету приступ екранима, док се дете не утемељи својим акцијама у реалном свету, да сте му радом, књигицом, причом, развили све потребе без којих доцније нема доброг ђака, да никада нисте употребили ни казну, ни награду, ни презаштићивање, да сте му до школе ви бирали најбоље виртуелне садржаје, са даљинским у вашим рукама, ви бисте имали данас најбољег ђака. Ваш ђак би се радовао школи, књизи, напору, писању, другарима.  Овог пута ћемо се само позабавити оним делом везаним за буђење радости вашег детета од књиге.

Бежељан и безвољан шестак

„Нисмо знали за принципе Изворног васпитања, радили смо како раде сви родитељи, учили са дететом, обезбеђивали му приватне професоре, свађали се, преклињали да седне и научи, правдали изостанке, будили га за школу и са посла, обећавали му нови таблет, нови плејстејшн, оригиналне игрице ако учи, положи одличним, сатима га држали на столици питајући се зашто то мало не може да научи, а тако је паметан. А када нам прекипи добијао је
жестоке батине“, тако гласи јадање сваког родитеља. „Све, све, али наша највећа брига је што неће да учи, па неће, што нема ни мало жеље да буде добар ђак. Свеједно му је какве ће оцене имати, брине нас што је потпуно безвољан и када га натерамо да седне да учи, говори да школа нема смисла јер ето ми смо завршили факултете па немамо довољно ни за живот. За учењем нема ни жеље ни воље а камоли свесности да му образовање треба за живот. Видимо да је бистар, само му мало треба. Почео је да бежи са часова. На часу ништа не слуша, почеле и јединице да пљуште. Наравно да нам смета и његово ужасно понашање према нама, псује, треска вратима, прети да ће нас пријавити, да ће се убити, јер га смарамо. Сатима је на пуцачинама, бесни када му и то не иде, лупа по компу, умрежава се са неким старијим момцима, а ми не умемо и не можемо свему томе да станемо на пут“, причају родитељи, не би ли ми слика о њиховом безвољном сину била што јаснија. Са свим потешкоћама око учења некако су се борили и изборили али откада постаде шестак, ни макац. Родитељи изгубили контролу и штапом и шаргарепом, вршњаци преузели контролу својим облицима условљавања, за које је дечко спреман јер је припреман дванаест пуних година.

Одакле кренути?

Улазак у Изворно васпитање сам описала што у првом броју „Благодарја“, што у „Породичном буквару“ и мораћете се сами потрудити да ту лекцију савладате. И вас ћу као и све родитеље старијих ученика основне школу упозорити на неколико ствари: Не можете ви ући у Изворно, а да дете уопште не зна о чему се ради. Када чује причу вероватно ће и сам пожелети промене, па је онда све много лакше. Не можете му забранити одлазак на компјутер јер су деца тог узраста углавном постала зависна од екрана. Објасните детету да га више нећете ни кажњавати, ни награђивати компјутером. Нека сам покуша да смањује број сати које проводи на игрицама, безвредним клиповима и на друштвеним мрежама. Ви ћете пратити развој догађаја и уколико успех у школи још више падне онда ће морати да вам преда компјутер и телефон, на одређено време. Пожељно је скидање са виртуелног бар месец два да се мозак врати у равнотежу, да уђе у мир. Ако треба да уради задатак за школу, може да се послужи вашим лаптопом. У исто време применили сте кораке уласка у Изворно у којем нема ни једног ауторитарног модела, али има постављања здравих граница и нових правила. Како се ви смирујете, смирује се и шестак. Радећи по плану послове које је сам изабрао враћа му се полако свесност и жеља за радом. Увек упозорим родитеље да ће однос према школи бити последње што ће шестак мењати. После дванаест година седења пред комјутером није лако слику заменити књигом , словима. Но, и ту правимо промене.

1. Ако сте проценили да је ваше дете интелигентно а лењо, укинућете све приватне професоре.
2. Ако сте ви родитељи седели уз њега све време учења па вас је чак и чекао да се вратите с посла и то морате прекинути.
3. Нека ваш шестак одреди сат-два који ће проводити са књигом и над књигом. Пошто нема радне навике и знате да ће шетати, одустајати у почетку, викати, опирати се, неко из породице нека буде у његовој близини. Тај неко ће радити свој посао, али дете мора знати да за све што му није јасно може да се обрати за помоћ.
4. Ако је на брзину урадио домаћи и мисли да је то то јер плишани ђаци мисле да они нема шта да уче, замолите га да остатак времена учи предмете за сутра, па ако је и то научио опет нека тај остатак времена чита неку бајку, роман, може и Забавник. Проверите да ли ваше дете разуме то што чита или учи напамет. Ако не разуме шта чита то је сигуран знак да је превладао виртуелни ум и да ће одсуство са компјутера морати да буде дуже.                                      5. Када је истекло два сата „дежурни“ родитељ, бака, дека, тетка га пропитује оно што је учио и прегледа домаћи. У почетку ће то бити све траљаво, али га ви не критикујте само реците да је то реално за двојку и да би било пожељно да доучи започето. Чим крене са отпором, да то
њему не треба, да то његов наставник не тражи, мирно му реците да се слажете са њим јер видите да он још није спреман за озбиљан рад. Стојећи поред њега, нека спакује књиге за сутра, гледајући у распоред и остави торбу на одређено место. Слободно може у игру али мора знати да ако се вечерас сети да нешто није урадио то неће моћи да уради и ићи ће у школу без тог задатка. У школу морате одлазити бар једном недељно и ако имате приступ електронском дневнику биће још лакше јер једним кликом дознајете све. За минимум успеха и лепог понашања га похвалите, а за пад га храбрите да ће све бити боље и да знате да је сваки почетак тежак. Када вам пружа жестоки отпор не изазивајте његову тврдоглавост желећи по сваку цену да буде по вашем. Само мирно упитајте себе који би могао бити узрок његовог тренутног понашања.
6. Најважније од свега, али и најтеже за сваког родитеља је да послушају мој савет да кажу детету да су спремни и да понови разред или падне на поправни. Дете мора знати да му ни један час нећете оправдати, да нећете лагати да је био болестан, а он се успавао или му се једноставно није ишло у школу. Купите му сат, јер сада мобилни не може да се носи у собу где он спава, како би се будио сам. Ако сте запамтили да сам вам на почетку рекла да је радост од учења последња која ће се покренути, онда морате стално имати на уму да је школа важна, споредна ствар у овом тренутку. Ваше дете је похлепно, лењо, бежељно, безвољно, тврдоглаво, насилно, зависно…, и ваш приоритет је да га прво „излечимо“ доведемо у емоционалну хармонију, после чега школа постаје за ваше дете врло важна, важнија од много чега и прилази јој с радошћу. Знам да ћете сада почети да грдите наставнике, како они не мотивишу дете на учење, знам да нас има оваквих и онаквих просветних радника, али никада немојте заборавити да је Љубав према школи требала да се развије у породици и пре поласка у школу. Изгубили сте прилику, али запамтите за повратак Љубави, за буђење жеље и воље према учионици, школи, књизи, вама, наставнику никада није касно. За добро дете и узрастање доброг ђака, храбро баците „петака“.

Срдачано вас поздрављам, уз жељу да вам рад са вашим шестаком буде на Радост вашу и његову, јер жеља и воља за учењем, радом и животом нису дугме које се може изгубити. На томе се систематски ради употребом „плишаног„ васпитања, нажалост.

За часопис Благодарје: Милица Новковић, аутор „Породичног буквара“ и Бит(ка) Љубави“.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *